cuyhosryume

Smokve sadnja

cuyhosryume | 03 Јануар, 2019 00:08

Evo kako ožiliti smokvu

❤️ Click here: Smokve sadnja

Ovo je važan podatak kod sadnje — oko sadnice smokve mora se ostaviti dovoljno prostora za razvoj biljke. Gnojidba Smokva može neometano rasti i davati plodove u nepristupačnim kamenitim tlima bez ikakve intervencije čovjeka. Kod mladih voćaka rezidba se svodi na usmeravanje grana i otkidanje pupoljaka. Trudnicama ovo naročito pogoduje jer smokve sprečavaju rani.

Ipak, na dubokim tlima smokva razvija dubok i vrlo razgranat korijen, što je tijekom ljetnih mjeseci donekle štiti od isušivanja. Ostatak zemlje će se nagrnuti nakon sadnje. Zbog poluekstenzivnog uzgoja ili združene sadnje s maslinom i vinovom lozom, ranije se sadilo na veće razmake od 7 x 6 do 10 x 10 m.

U potrazi za vodom korijen se prilagođava strukturi tla i matičnom supstratu, prodirući čak i kroz pukotine stijena. Kako formirati stablo smokve? Najčešće korišteni uzgojni oblici su vaza i piramida. Vaza ili kotlasti oblik nema provodnicu, već se grane razvijaju u svim pravcima. Prvi plodovi nastaju partenokarpijski zametanje bez oplodnje-lažna oplodnja i njihovo dozrijevanje obično traje 10-tak dana. Sok iz ogranaka je prilično lepljiv, pa se dodaje materijalima koji se koriste u građevinarstvu, radi boljeg prijanjanja. Voćka koja puno daje, a malo joj treba Smokva Smokva Ficus carica je poznata od davnina. To je četvrti korak, a uključuje redovno zalivanje da bi supstrat bio uvek vlažan, kao i praćenje stanja biljke. Smokva je nezahtjevna suptropska voćka. Posebice je važno pravilno sušenje i otprema. Suhi plodovi ove odlike su vrlo cijenjeni zbog nježne, tanke kožice i mekog finog mesa.

Kad pročitate ovaj tekst, VIŠE U ŽIVOTU NEĆETE POJESTI SMOKVU! (VIDEO) - Veoma vam je važno da ostanete maksimalno posvećeni i fokusirani. Budući da ima vrlo dobro razvijen korijenov sistem, relativno dobro podnosi sušu i uzgoj na nekultiviranim terenima.

Objavljeno u Smokva je drevna voćka poreklom iz istočnog sredozemlja odakle se proširila u Mediteran. Pripada rodu Ficus fikusa i porodici Moraceae dudovi. Termofilna je voćna vrsta kojoj odgovaraju više temperature, oko 35°C, a nepovoljan uticaj nižih temperatura se ispoljava ispod -10°C. Smokva rano stupa na rod, već u drugoj godini. Da bi rodnost bila visoka i redovna pravilnu pažnju treba posvetiti sadnji, agrotehnici i rezidbi. Priprema zemljišta sastoji se u rigolovanju na dubini 60-70 cm. Najbolje uspeva na plodnim, rastresitim i lakim zemljištima bogatim kalcijumom. Ukoliko je zemljište siromašno kalcijumom preporučuje se unošenje kreča pre sadnje. Sadni materijal smokve može se dobiti na više načina: reznicama, kalemljenjem, polaganjem grana u zemlju i iz semena poludivlja smokva. Za reznice se koriste jednogodišnje i dvogodišnje grančice. Reznice dužine 30-35 cm nakon ožiljavanja presađuju se na stalno mesto. Listovi smokve su tamno zelene boje. Cvetovi su jednopolni i mogu biti: muški sa tri prašnika, ženski sa tučkom i ženski sterilni. Korenov sistem je izuzetno jak, dug i do 12 metara. Pre sadnje u jame koren se skraćuje i dobro pokriva zemljom. Prilikom obrade zemljišta u zasadima obratiti pažnju da dubina obrade ne pređe 15 cm jer može doći do oštećenja korenovih žila. Stablo može narasti do 8 metara visine i debljine od oko jednog metra. U našim uslovima se smokva gaji u formi žbuna jer periodično izmrzava usled veoma niskih zimskih temperatura, pa se ovim načinom uzgoja žbun obnavlja u kratkom roku. Rezidbom u zimskom periodu proređivati središte krošnje uklanjanjem mladih grana. Kod mladih voćaka rezidba se svodi na usmeravanje grana i otkidanje pupoljaka. Berba plodova smokve traje od leta do jeseni u zavisnosti od sortimenta. Berba se obavlja ručno u više navrata i mehanizovano. Plodovi se beru sa peteljkom. U praksi se gaje bele i crne jednorodne i dvorodne sorte. Od vodećih sorti za industrisku proizvodnju preporučene su: Petrovača crna i bela , Crna Sultanija, Rezavica, Bružetka, Modrulja, Šaraguja, Nero largo, Brunsvik, Sent Džons. Plodovi smokve imaju masu od 40-100 g i veliku upotrebnu vrednost. Mogu se koristiti u svežem stanju, osušeni ili kao produkt industriske prerade. Izuzetno su bogati šećerom i vitaminima i posebne su arome. Autor: Radomir Bušatović, dipl.